|
Повод писања ових редова је масовна појава људи који себе називају учитељима живота или лајф коучевима. Наиме они уче о томе како треба познати себе, бити позитиван у односу према себи, другима и целом свету, што је за похвалу,али такође говоре да ту позитиву требамо црпети из самих себе и нуде разне курсеве којима се постиже циљ.
Шта ако се разболимо од неизлечиве болести и постанемо свесни да ћемо умрети? Где наћи смисао у граничним ситуацијама, када нам умре неко близак и када нам се сав живот обесмисли и када постанемо свесни да ту особу коју смо изгубили никада нећемо срести, видети и загрлити? Шта нам може тада испунити живот? Кажу да треба у себи да пронађемо позитивну енергију да би наставили даље. Коју позитивну енергију може мајка пронаћи у себи, када је сав њен живот и сва енергија умрла и нестала смрћу њеног детета!!? Ово није хипотетичко питање него пастирско искуство са људима којима се ово десило. Неко каже да је љубав смисао живота. Да ли љубав има смисла ако се све завршава смрћу,па и она сама нестајањем љубљенога? Проблем је када у себи потражимо чврст ослонац, и када помислимо да смо га нашли,пре или касније увидимо колебљивост и крхкост тог ослонца због саме нестабилности и пролазности људске природе. Уз то јављају се неизвесност и страх. Искуство нас учи да смо много пута у налету самоуверености и “сигурности” у унутрашњу снагу доживели промашаје и разочарења из којих нам је требало много времена да се ишчупамо и кренемо даље. Ми када донекле спознамо себе и увидимо колико имамо слабости и недостатака ( да не употребим теже речи), када видимо празнину свега онога што се људима који се не баве самоспознајом чини јако битним,као и пролазност живота,сводимо на минимум могућност да уопште постоји смисао живота ресурс позитива који не пресушује. Спознајемо сопствену слабост и празнину, колебамо се и плашимо своје слабости и ништавности а ни у ономе што је у свету не налазимо задовољење, ослонац и трајни смисао. Као печат на обе ствари долази пролазност=смрт којом се завршава и обесмишљава сва наша ” позитива” и сам живот. У личном искуству,срео сам се један на један са парохијанима различитих занимања: Менаџерима, службеницима у банкама, психолозима.. који су обучени да друге саветују како да се поставе у различитим кризним ситуацијама и што је интересантно ти њихови клијенти их доживљавају као својеврсне изворе позитивне енергије и спаситеље који им тренутно дају наду и решење проблема. А ти исти наши парохијани обучени “спаситељи и исцелитељи” нам говоре како су на ивици, да су исцрпљени и физички и психички,како немају више снаге да се боре и да им је потребна помоћ! Православно искуство нам говори да је Христос наша сила,сигурност,позитива и смисао. Он је у људском телу искусио све оно што нас сналази: умор, зној, сузе, крст и смрт, и да је то било само то, ми Православни Хришћани се не би ниучему разликовали од следбеника лајф коуча, пошто би и наш и њихов учитељ учили своје следбенике док им се живот неби завршио смрћу која би им се наругала и показала све бесмисленим а њих и нас предала трајном забораву. Управо главни услов да наш живот, и потреба за позитивом, да волимо себе и друге има смисла је у могућност да буду непролазни,вечни, а то је могуће једино победом над смрћу. А једини ко је победио смрт је Христос Господ Васкрснувши из мртвих. Многи, нажалост и они који себе називају православнима постављају питање какве то има везе са нама? Син Божији је узео људско тело, постао човек,умро и Васкрсао да би цео род људски од првог човека Адама,до последњег који ће се родити на земљи могао да Васкрсне и тако победи смрт и бесмисао. Све у свему, Јединоме истинском и бесмртном Лајф Коучу-Христу Господу, који је исти јуче и данас и сутра и вечно живи Логос и смисао живота наших, нека је слава у векове векова! |